|
||||
|
|
|
||
|
Прве идеје о заштити предјела дивљине на планини Клековачи датирају из 1905. године. То су најстарији напори те врсте на овим просторима, па и шире. У вријеме проглашења заштите Прашумског резервата Лом, у Дринићу је радила експериментална станица Института за шумарство и дрвну индустрију из Сарајева. О том времену свједочи и сачувана табла те експерименталне станице (слика лијево). И данас у Дринићу екологија има своје поклонике. Иако је мало мјесто, у њему је веома активно еколошко друштво. |
|
|
|
||||
|
 |
|
||
Вегетацију ломске прашуме углавном чини (75%) типична шума ових динарских планина, заједница букве-јеле-смрче (Piceo-Abieti-Fagetum illyricum). Налази се у распону 1250-1420м на сјеверним и сјеверо-западним експозицијама углавном. Геоботанички положај прашуме је на граници илирске провинције, тако да се у њој завршава ареал неких илирских врста. |
||||
|
|
||||
|
Удио врста у дрвној маси резервата је сљедећи: буква 22%, јела 38%, смрча 40%. Субалпска букова шума (Acerij-Fagetum-subalpinum) заузима 18% површине, на сличним експозицијама, различитих нагиба, на висини 1420-1522м надморске висине. У њој је значајно учешће јавора (Acer-pseudoplatanus). Преосталих 4% заузима секундарна заједница јеле и смрче (Abieti-Piceetum, 1350-1470м надморске висинеа). На слици десно приказана је прашумска буква која у доба парења тетријеба служи као пјевалиште мужјака. |
|
||
|
Геолошки супстрат прашуме Лом
чине кречњаци. Због тога је рељеф резервата веома развијен,
а мјестимично и јако карстификован. Присутне су многе крашке појаве.
Иако су кречњаци водопропусне стијене са подземном хидрологијом,
ипак се на подручју резервата налазе два мала врела. Има и неколико
пећина (неке са вјечним сњегом који се до прије пар деценија
организовано испоручивао сластичарима).
|
 |
Царство гљива из породица ФУНГИЈА јасно каже да се налазите у прашуми |
|
|
||
|
Земљишта на кречњацима су уобичајено густ мозаик иницијалних литосола, плитких црница (калкомеланосола), средње дубоких смеђих кречњачких земљишта (калкокамбисола) и дубоких илимеризованих кречњачких земљишта (лувисола). Тај ланац карика једног истог еволутивног низа пружа веома широку лепезу за развој биљака. |
|
|
|
||
За ову страницу кориштен је проспект урађен као саставни дио студије "План газдовања за шуме са посебном намјеном у строгим резерватима природе Јањ и Лом", аутора доктора Зорана Маунаге и сарадника са Шумарског факултета у Бањалуци. Кориштене су такође и фотографије које нам је уступио господин Радивој Кецман, дипл. инг шумарства, управник ловишта и предсједник ловачког удружења "СРНДАЋ" из Дринића. На слици десно поглед на прашуму Лом са врха Клековаче. |
|
|
